Ljudska jetra dobijena iz matičnih ćelija

Japanski naučnici su stvorili funkcionalnu ljudsku jetru od matičnih ćelija, dobijenih iz kože i krvi. Ovim se otvara i mogućnost stvaranja mini organa dobijenih na bazi ćelija kože pacijenata, ali predstoji još oko 10 godina istraživanja kako bi organi mogli da budu presađivani ljudima.

Japanski tim sa Univerziteta „Jokohama Siti“ stvorio je funkcionalnu ljudsku jetru od matičnih ćelija i navodi da će možda biti potrebno i 10 godina pre nego što se organ odgajan u laboratoriji bude presađivao pacijentima.

Istraživači širom sveta već više od deceniju proučavaju matične ćelije dobijene iz različitih izvora, zbog njihove sposobnosti da se transformišu u široku lepezu drugih vrsta ćelija.

Dve su osnovne vrste matičnih ćelija - embrionske, dobijene od embriona, i reprogramirane „indukovane pluripotentne matične ćelije" (IPS), koje se često dobijaju iz kože i krvi.

U celom svetu postoji velika nestašica donorskih organa za transplantaciju, pa su naučnici i te kako svesni nužnosti da se na drugi način obezbede organi za presađivanje.

Japanski tim je koristio IPS matične ćelije za dobijanje tri različite vrste ćelija, koje su prirodno kombinovane u strukturi jetre ljudskog embriona u razvoju - hepatičnih endodermnih ćelija, mezenhimalnih matičnih ćelija i endotelijalnih ćelija.

Te ćelije su potom pomešane da bi se videlo da li će nastaviti da se razvijaju, što se i desilo - počele su da se formiraju trodimenzionalne strukture, koje se nazivaju „jetrenim začecima", ili skupine jetrenih ćelija s potencijalom da se razviju u potpun organ.

Kada su izvršili transplantaciju na miševima, utvrđeno je da ovi začeci sazrevaju i da su se ljudski krvni sudovi povezali sa krvnim sudovima domaćina (miša).

Te rudimentirane jetre počele su da obavljaju mnoge funkcije, koje uobičajeno obavlja ljudska jetra.

Prema rečima Malkolma Alisona, stručnjaka za matične ćelije sa londonskog Univerziteta „Kvin Meri“, koji nije bio uključen u japansko istraživanje, ovim se otvara i mogućnost stvaranja mini organa, dobijenih na bazi ćelija kože pacijenta kome taj organ otkazuje. Te mini jetre bi mu potom bile presađene, kako bi pomogle funkcionisanju obolelog organa.

Kris Mejson, stručnjak za regenerativnu medicinu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, napominje da bi veliki značaj japanskog istraživanja mogao da bude i u tome da se ćelije jetre dobijene u laboratoriji i presađene miševima koriste za razvoj i poboljšanje lekova.

Trenutno se za proučavanje metabolizma i toksičnosti potencijalnih novih lekova koriste kadaverične ćelije jetre, do kojih je teško doći.

Vođa japanskog istraživanja Takanori Takebe ističe da je toliko ohrabren uspehom ovog projekta, da planira da pokuša na isti način stvaranje i drugih organa, kao što su pankreas i pluća.

Tinejdžerka sa 16 godina rešila jedan od najvećih ekoloških problema planete

Elif Bilgin (16) iz Turske "Scientific American" je proglasio dobitnicom ovogodišnje nagrade "Nauka u akciji“ i dodelio joj 50.000 dolara nagrade zbog njenog izuma koji će rešiti jedan od velikih problema današnjice.

Projekat kojim je Elif oduševila svet

Elif je to zaslužila nakon što je provela dve godine usavršavajući dobijanje bioplastike iz kore banana. Sada, kada joj je to napokon uspelo, njen postupak može se iskoristiti za dobijanje ekološki prihvatljive plastike koja je lakše razgradiva, nezavisna od nafte i pogodnija za okolinu, a koristi se za izolaciju kablova.

 - Što se mene tiče, ovo znači da moj projekat ima potencijal da postane rešenje velikog problema zagađenja koje je prouzrokovala obična plastika. To takođe znači da sam započela proces menjanja sveta, zbog čega se već osećam kao pobednica“, izjavila je Elifova.

Pogledajte video:

Otkriće Vojadžera 1 potpuno zbunilo naučnike

Vašington – Izgleda da Nasinoj svemirskoj letelici Vojadžer 1 nije bilo dovoljno to što je jedini ljudski proizvod koji je otišao najdalje od Zemlje već je sada ušao u bizaran novi region na ivici solarnog sistema koji je potpuno zbunio fizičare pošto njihove teorije nisu u stanju da predvide ništa slično.

Lansirani pre 36 godina, svemirske letelice Vojadžer 1 i 2 napravili su impresivnu turneju kroz solarni sistem i tokom tog putovanja naučnicima su poslali spektakularne podatke.

Naučnici su prvobitno mislili da će ulazak Vojadžera 1 u ovaj novi deo svemira, gde su efekti ostatka galaksije znatno naglašeniji, biti postepen i neuzbudljiv. Međutim, pokazalo se da je tranzicija znatno komplikovanija nego što su naučnici predviđali. Vojadžer 1 sada ulazi u čudan region koji naučnici nisu u stanju da shvate.

„Modeli koji su predviđali šta bi tom prilikom moglo da se desi potpuno su netačni. Trenutno bukvalno nemamo mapu koja bi mogla da nam pokaže šta sada možemo da očekujemo“, izjavio je fizičar Stamatios Kirmigis sa Univerziteta Džon Hopkins.

Sunce stvara plazmu od naelektrisanih čestica koja se naziva solarnim vetrom i koju izbacuje iz svoje atmosfere brzinom većom od 1 miliona km/h. Neki od ovih jona izbacuju se brzinom koja iznosi 10 odsto brzine svetlosti i te čestice takođe sa sobom nose i solarna magnetska polja.

Istraživači znaju da je Vojadžer 1 ušao kroz ivicu solarnog vetra 2003. godine, kada su njegovi instrumenti pokazali da se čestice oko njega kreću subsoničnom brzinom pošto su usporile od sunčevog izbacivanja.

Onda, pre godinu dana, sve je naglo utihnulo. Instrumenti Vojadžera 1 pokazali su da su se solarni vetrovi smanjili skoro 1.000 puta, do tačke kada kada više nisu mogli da budu identifikovani. Ova tranzicija desila se izuzetnom brzinom, u roku od svega nekoliko dana.

U isto vreme, količina kosmičkih zraka povećala se u znatnoj meri, što bi bilo logično „da je Vojadžer bio van solarnog vetra“, izjavio je fizičar Ed Stoun.

Izgledalo je kao da je Vojadžer izašao iz sunčevog uticaja.

U čemu je problem? Ukoliko je solarni vetar u potpunosti nestao, kosmički zraci bi trebalo da struje u svim pravcima. Umesto toga, Vojadžer je zabeležio da uglavnom dolaze iz jednog pravca. I ne samo to, iako su solarne čestice nestale, instrumenti nisu uočili nikakvu promenu u magnetnom polju oko letelice. Ovo je teško objasniti pošto se smatra da je magnetno polje galaksije pod uglom od 60 stepeni u odnosu na sunčevo polje.

Niko trenutno nije siguran u to šta se dešava.

„U pitanju je veliko iznenađenje. Na neki način dotakli smo intergalaktičku sredinu, ali se i dalje nalazimo u sunčevoj kući “, izjavio je astronom Merav Ofer sa Univerziteta Boston.

Čini se kao da je Vojadžer izlazio napolje, ali umesto toga, našao se u foajeu sunčeve kuće sa otvorenim vratima koja su dozvoljavala da ulazi galaktički vetar.

Ne samo da naučnici nisu očekivali da takav foaje postoji, već ne znaju ni koliko će Vojadžer 1 ostati u njemu.

Pojedini naučnici predviđaju da će mu trebati meseci pa čak i godine, pre nego što stigne to međuzvezdanog prostora.

„Međutim, to može da se desi i za nekoliko dana. Trenutno nemamo model koji bi mogao da nam da takvu informaciju. Pa čak i tada, Vojadžer neće stvarno napustiti zvezdani sistem, već samo region unutar kog solarni vetar dominira. Ubeđen sam da je priroda znatno kreativnija nego mi“, smatra Stoun.

Saturnov sistem će biti odlično vidljiv "Kasiniju" 19. jula

Jedan od najuzbudljivijih astronomskih događaja u ovoj godini dogodiće se 19. jula, kada će se Sunce naći iza Saturnovog sistema. Naučnici su ukazali da je ovo jedinstvena prilika da se fotografiše šesta planeta od Sunca, prva u poslednjih sedam godina.

Kada Sunce obasja Saturnova “leđa”, planeta će se moći jasno videti, fotografisati i biće primetne promene nastale na planeti poslednjih godina.

A dok svi zainteresovani sa Zemlje budu posmatrali Saturn, “Kasini”, letelica američke svemirske agencije NASA, fotografisaće našu planetu sa razdaljine od 1,44 milijarde kilometara.

 

Prilike za slikanje Zemlje iz spoljnih delova Sunčevog sistema su retke i otežane jer gde je naša planeta, tu je i Sunce koje može da zaslepi kamere.

 

Do sada su načinjene svega dve fotografije Zemlje iz spoljnog dela Sunčevog sistema – prva i najudaljenija nastala je pre 23 godine, 1990, kada je “Vojadžer 1” snimio našu planetu sa šest milijardi kilometara. Zemlja na toj slici izgleda kao bleda plava tačka. Druga fotografija je “Kasinijeva”, nastala je 2006, sa udaljenosti od 1,49 milijardi kilometara.

“Kasini” će 19. jula načiniti niz fotografija Zemlje. Čitav proces će trajati 15 minuta, od 11.27 do 11.42 ujutro po našem vremenu (2.27 do 2.42 PDT).

 

Ukoliko budete na osvetljenoj strani Zemlje u to vreme – Severnoj Americi ili delovima Atlantskog okeana – bićete na slici. Te fotografije će biti veličine svega 1,5 piksela, sa Suncem osvetljenim delom Zemlje manjim od piksela, pa se na slici neće videti ni kontinenti a kamoli ljudi.

 

NASA je ipak poručila entuzijastima u SAD da se 19. jula u periodu od 2.27-2.42 PDT okrenu ka istočnom horizontu i mašu ka Saturnu.

 

Zapadni deo Afrike i Evrope takođe će biti okrenuti ka “Kasinijevim” kamerama, ali će ti delovi, nažalost, biti u mraku.

Blic: M. Milikšić

Voda na Marsu je ipak postojala

Dugo se verovalo da su uvale, kanali i delte koji se vide iz svemira nastale vodenom erozijom, ali je poslednje otkriće robotskog vozila Kjuriositi američke svemirske agencije Nasa potvrdila ispravnost te pretpostavke.

Naučnici u tekstu u časopisu "Nauka" (Science) navode da su u dnu 150 kilometara dugačkog kratera Gejl opaženi glatki kameni oblutci, koji se po izgledu ne razlikuju od onih u rekama na Zemlji. To otkriće pokazuje da je voda imala ulogu u oblikovanju Marsove površine, ne samo ogromnog ekvatorijalnog korita već i mnogih drugih geoloških formacija te planete.

-Decenijama smo spekulisali i pretpostavljali da je površinu Marsa izbrazdala voda, ali je ovo prvi put da se mogu videti ostaci rečnog toka s očiglednim znacima - rekla je za BBC Rebeka Vilijams iz Instituta za planetologiju.

Američka svemirska agencija prvi put je objavila da je otkrila šljunak u septembru 2012, sedam nedelja po spuštanju Kjuriositija u krater Gejl.

Od tada su istraživači detaljnije ispitivali snimke koje je napravilo to robotsko vozilo, o čemu su napisali tekst za Sajens, što je prvi naučni rad o misiji Kjuriositija.

Obluci su veličine od dva do 40 milimetara u prečniku – suviše veliki da bi ih mogao nositi vetar i povezeni su u klastične sedimentne stene, poznate kao konglomerati.

Precizno datiranje geoloških formacija Marsa nije moguće, ali su stene koje je snimio rover skoro sigruno starije od tri milijarde godina. Istraživački tim, međutim, može da na osnovu slika dođe do nekih zaključaka o brzini toka i dubini vode koja je nekad tekla dnom kratera.

Naučnici su dali grubu procenu najnižih vrednosti, po kojima je voda u krateru tekla brzinom ljudskog hoda, a voda dopirala ili do kolena ili do struka.
Obluci su različitih tamnih i svetlih nijansi, što dalje ukazuje da su nastali erozijom različitih vrsta stena i preneti s različitih lokacija.

Kjuriositi je hemijskom analizom utvrdio da je u svetlijim prisutan feldspat - mineral uobičajen na Zemlji koji se brzo rastvara u vodi. To ukazuje da nekadašnji uslovi na Marsu nisu bili naročito vlažni i da šljunak nije nošen na veliku daljinu - verovatno 10-15 kilometara.

Fundamentalan nauka - Spas za čovečanstvo

Amsterdam – Poznati fizičar, dobitnik Nobelove nagrade Andrej Gejm proriče brzi zalazak čovečanstva. Bez podrške svetskoj fundamentalnoj nauci to će se sigurno deseti za 50 godina.

Ranije državljanin Rusije, sada Holandije, vitez Britanske imperije, naučnik Gejm neočekivano je doputovao u domovinu, da bi učestvovao u diskusijama o budućnosti ruske nauke. Svoju neočekivanu javnu aktivnost Andrej Gejm obrazložio je željom da podrži fundamentalna istraživanja, bez kojih, prema uverenju nobelovca, zemlja će se neminovno naći u zaostajanju.

Uzgred, Andrej Gejm ušao u diskusiju sa onim kritičarima ruskog ekonomskog modela, koji navode kao glavni problem njenu veliku zavisnost od izvoza ugljevodonika. Postao je veoma prisutan izraz – „Rusija zavisi od naftovoda i gasovoda“. Velikim delom to je ispravna tvrdnja. Ali prema mišljenju Andreja Gejma, koje je on izneo agenciji RBK, ruski problem zavisnosti od „cevovoda“ nije samo njoj svojstven. Iste tvrdnje Gejm je čuo od predstavnika arapskih zemalja, Norveške, Engleske (u kojoj ulogu naftovoda igraju banke).

Andrej Gejm kaže: „Sve države su istog mišljenja – treba prekidati zavisnost od „cevovoda“, samo što se pod pojmom „cevovod“ u raznim delovima sveta smatraju različite stvari. Situacija je komplikovana u celom svetu“. Osnovni problem za ceo svet, prema mišljenju Gejma, sastoji se u nečem drugom: potrebni su prodori u fundamentalnoj nauci. Tehnologije koje mi sada koristimo, već iscrpljuju sebe. Gejm navodi primer: pre deset godina menjali smo kompjutere svake dve godine – toliko je brzo išao napredak. Sada, ukoliko menjamo kompjuter ili mobilni telefon, poboljšanja su minimalna. Menja se spoljni izgled, a ne ugrađena tehnologija.

Nobelovac Gejm smatra, da svet preživljava novu paradigmu, novo stanje globalne ekonomije: Mi smo na početku globalne stagnacije. Svi plodovi koji su bili nadohvat ruke – su ubrani, i našli smo se u blizini toga, što moramo da platimo za greške napravljene tokom proteklih 50 godina, kada nismo investirali u nauku i tehnologije, smatrali smo dovoljnim ulaganja u primenjene tehnologije, koje daju brze rezultate, a ne u fundamentalne tehnologije.

Sa tezom o prirodi današnje krize slažu se mnoge kolege naučnika. Kao argunemt oni navode ekonomsku teoriju, koja je poznata pod nazivom „Talasi Kondratjeva“’. Ova teorija tvrdi, da su kapitalistički ekonomski sistemi osetljivi prema izuzetnoj promenljivosti svoje delatnosti shodno svom proširenju i sužavanju tokom godina. U suštini talasi Kondratjeva su takozvani superciklusi, koji traju oko 50-60 i više godina, zavisno od takvih faktora kao tehnologija, dužina života itd. Interesovanje prema ovoj teoriju, koju je formulisao sovjetski naučnik N.D. Kondratjev 1922-1928. godine poraslo je na talsu energetske krize 70-tih godina. U to vreme, ekstenzivne tehnologije, koje iziskuju velike troškove, počeli su sami sebe da „jedu“. Kako je kasnije bilo utvrđeno, 1973. godina obeležila je završetak talasa uspona Sjedinjenih Država i početak novog ekonomsko-političkog ciklusa.

U opštim crtama talasi se mogu definisati kao procesi uspona i pada vodećih grana ili kao promene u strukturi svetske provrede. Temelje ovih promena su nova dostignuća, pritom to nisu samo pronalasci novih načina proizvodnje i novih proizvoda, nego i novih tržišta, izvora sirovina i oblika poslove (ili komercijalne) organizacije. Prema tome, inovacijom se može smatrati i parna lokomotiva ili kompjuter, i otkriće nalazišta nafte ili zlata, novog trgovačkog puta ili stvaranje principijelno novog oblika organizacije poslovanja.

U zadnje vreme zaista se odvija određena kriza u razvoju tehnologija, smatra vodeći naučni saradnik Instituta ekonomije RAN, profesor fakulteta globalnih procesa Moskovskog državnog univerziteta Sergej Malkov.

To je objektivan proces. Nalazimo se u tačci dodira dva talasa Kondratjeva. Peti se završava, a šesti još nije počeo. Suština je sledeća: tehnološka konstrukcija petog talasa je iscrpljena. Tržište je zasićeno proizvodima, koji su urađeni na njenoj osnovi. Time je uslovljena svetska ekonomska kriza.

Vreme je veoma opasno. U tom smislu, što će ekonomska kriza potrajati još oko 7 godina, i čak će biti dublja. To može da prouzrokuje i prouzrokovaće jačanje političke nestabilnosti. Uostalom mi to već vidimo. Ali u vezi krajnjeg rezultata treba biti optimista. Nadajmo se, da će se prelazak u novu fazu ekonomskog razvoja odvijati bez ozbiljnijih socijalnih i političkih potresa. Primer takvih potresa između trećeg i četvrtog talasa Kondratjeva, bio je Drugi svetski rat. Mnoge stvari će zavisiti od pozicije svetske zajednice.

Prema mišljenju Andreja Gejma, čovečanstvu je za novu industrijsku revoluciju potreban asteroid koji preti Zemlji. Drugim rečima, da bi nešto uradili za svoje spasenje, nama je potrebna pretnja. Danas, kako smatra nobelovac Gejm, privreda i nauka su svako za sebe, razdvojeni su. Tokom proteklih 50 godina, nakon završetka „hladnih i vrućih“ ratova, čovečanstvo živi u veoma komfornim uslovima. U ovom komforu, mozak se prekrio tankim slojem masti. Homo sapiens – nije neko racionalno stvorenje, češće ponavlja: “Želimo sve odmah, danas, a ne za 50 godina“. Pod ovim pritiskom, koji mi sami, neprimetno stvaramo, smanjene su investicije u nauku“,- kaže Andrej Gejm.

Naučni krugovi u celini dele ovo mišljenje. Iako nisu baš svi skloni pesimizmu. Svoje mišljenje iznosi zamenik glavnog urednika časopisa „Nauka i život“, kandidat tehničkih nauka Dmitrij Zikov.

Zaista, u pretekle dve decenije svetska nauka doživela je velike gubitke upravo u razvoju fundamentalnih pravaca. I to izaziva ozbiljne opaske upravo u ovom pravcu, o kojem govori Gejm: „Pojedene“ su sve tehnologije, koje su postojale. Ništa novo nije otkriveno. Ali meni se čini, da on suviše crno gleda na ovo stanje. Nije sve toliko loše. Pravac, u kojem može krenuti razvoj u najbliže vreme je stvaranje daleko savršenijih i novih tehnologija na dodirnim tačkama fizike, biologije, medicine i hemije. I tehnologije, koje su u vezi sa razvojem računarske tehnike. To je elektronika visokog nivoa, to su „pametni“ samoobučavajući sistemi, samoobnavljajući sistemi i na tome osnovani mašinogradnja, građevinarstvo, transport, energetika. Nove tehnologije utiču na život čoveka uvek na isti način. Sa jedne strane znatno olakšavaju život. Sa druge strane, čovek postaje tromiji, deblji i infantilniji.

U celini, problem je u tome, da države sve manje i manje investiraju u univerzitetsku i akademsku nauku, u fundamentalna istraživanja. Na isti način deluje i industrija. Kako kaže Gejm,najbolji način za podizanje vrednosti akcija je javno obaveštenje da kompanija zatvara istraživačku laboratoriju… I to nije krivica kompanije, to je jednostavno presija tržišta. Tržište želi što veću dobit, ali ne za 50 godina, nego iduće godine. Kompanije, koje investiraju 50 godina unapred, jednostavno ne mogu da prežive u ovom sistemu.

Uostalom Gejm konstatuje činjenicu, koja je davno i dobro poznata, poznata je i ruskoj praksi: samo država može da stimuliše veliku nauku, jer gleda daleko unapred, stavlja pred sobom strateške ciljeve. Biznis, po svojoj definiciji, orijentisan je na izvlačenje dobiti „ovde i sada“. I to je teško osporiti.

Sa druge strane, svako pravilo ima izuzetak. Andrej Gejm navodi primer tehnologije hladne fuzije. Niko ne može predvideti da li će uspeh ovih fundamentalnih istraživanja biti za 10, 20 ili 50 godina. Ali jedan od najvećih problema pred čovečanstvom – odakle uzeti energiju. Naftu je nemoguće stalno trošiti. U isto vreme američki kongres kaže: „Obećali ste kontrolisanu termonuklearnu reakciju prošle godine, ali niste ispoštovali rokove“. Postoji i takav primitivan odnos prema nauci, konstatuje naučnik.

U celini fundamentalna nauka zahteva profesionalan, dalekovidan državni prilaz. Poznati ukrajinski novinar Anatolij Vaserman kaže.

Od fundamentalnog naučnog otkrića do iscrpljivanja njegovih komercialnih mogućnosti prolazi oko sto godina. To otkriće prestaje da vuče za sobom privredu. Na primer, prva Velika depresija je povezana sa time, da je iscrpljen potencijal otkrića elektromagnetske indukcije 1831. godine. Analogno tome, jedan od razloga današnje druge Velike depresije je iscrljivanje potencijala kvantne mehanike. To nikako ne znači da neće biti novih razrada na njenoj osnovi. To znači, da se uređaji, koji koriste fundamentalne zakone kvantne mehanike, usavršavaju se istom dinamikom, kojom se usavršava i sve ostalo.

Bilo koje zaustavljanje u razvoju fundamentalnih nauka pre ili kasnije prouzrokovaće ekonomski neuspeh. Ali to nastaje nakon toliko vremena, da političari toliko daleko u budućnost ne gledaju.

Eksperti, među njima i Vaserman, su uzdržani u prognozama, koja fundamentalna otkrića u najskorije vreme mogu da izazovu uspon u komercijalnoj oblasti. Oni nisu spremni sa nekom sigurnošću da govore i koji pravci fundamentalne nauke imaju najveće perspektive sa pozicije sutrašnjice.

Na primer, pre 20 godina je efekat superprovodljivosti je izazvao veliku rezonansu. Naučnici su se nadali da pronađu „superprovodljivost u uslovima kućne temperature“. Ovo otkriće bi izazvalo tehnološku revoluciju u mnogim oblastima: od transporta do računarske tehnike. Nažalost, mašte naučnika se nisu ostvarile.

Međutim, poraz nije razlog za odustajanje od borbe. Pobede se inače ne mogu zamisliti bez poraza. Tim pre, ukoliko je reč o naučno-tehničkom progresu. Prema mišljenju mnogih eksperata troškovi na fundamentalnu nauku su ništavni po upoređenju sa time šta ona daje. Zato oni, koji štede na tome, čine zločin protiv budućnosti čovečanstva.

Pornografske aplikacije za google naocare

Google je lansirao prvu pornografsku aplikaciju koju je Kompanija MiKandi predstavila i koja nudi fotografije i video snimke snimljene Google naočarima.

„Za razliku od drugih uređaja za snimanje, nošenje Google naočara je lako i u pitanju je poznat osećaj za mnoge. Baš zbog toga, možete da zaboravite na tehnologiju na vašoj glavi i budete u trenutku. Rezultat je autentično iskustvo“, izjavila je Dženifer Mekeven, jedan od osnivača kompanije MiKandi.

Iako je pornografska industrija uvek bila u blizini najnovijih tehnologija i među prvima je bila spremna da ih usvoji, Mekevenova tvrdi da je njen razvoj usporen poslednjih godina.

„Tokom poslednje decenije, kompanije koje se bave stvaranjem sadržaja za odrasle isključene su iz velikog broja novih tehnologija i servisa, a poslednja tehnologija koja im je zabranila pristup jesu mobilne aplikacije“, dodala je Mekevenova.