Pronađen "ubica" šećerne bolesti

KANADA: Vakcina protiv dijabetesa uspešno primenjena na miševima
Autor članka: 
Ljubica Rašković

Izvor: www.zdrav-zivot.org

Eksperti, lekari i imunolozi na Univerzity of Calgary, u Kanadi su, čini se, na pragu da problem dijabetesa, bolesti miliona ljudi na planeti reše jedno zauvek?!
Vakcinom!
Primenom vakcine s nanočesticama moguće je zaustaviti napad aktiviranih imunoloških ćelija na vlastite ćelije gušterače koje proizvode insulin.

Da je ta nova vakcina, koja je u završnoj fazi istraživanja, i da je ta nova vakcina s nanočesticama mogući "ubica" šećerne bolesti tipa 1 potvrđeno je na Univerzitetu Kalgari, u Alberti u Kanadi.

Istina, tvrde ovi ugledni stručnjaci vakcinacija neće početi baš uskoro?! Jer, vakcinu su, dosad, naučnici primenjivali na miševima, ali su uvereni da rezultati neće biti manje uspešni i kad se vakcinišu ljudi, i da ne bi bilo drugačijih reakcija.
Da je dijabetes problem planete Zemlja pokazuje šokantan podatak da svake godine 70 hiljada dece mlađe od 15 godina dobije dijabetes tipa 1... Da li će dijabetes, ta bolest, "tihi ubica ljudi" biti rešena vakcinom, kao recimo protiv gripa ostaje da se nagađa, ali je uverenje da je samo pitanje dana kada će i ta bolest moći da se spreči pre pojavljivanja!

I, u iščekivanju vakcine protiv šećerne bolesti, zvanična i alternativna medicina se okreću i "babskim lekovima"!?
- Adekvatnom prehranom može se uticati na prevenciju dijabetesa koji se obično javlja kod ljudi posle 40.-te, ali poslednji podaci pokazuju dramatičan skok ove bolesti i kod mladih ljudi, pa i dece do 15 godina!
Šećeri, ili ugljikohidrati predstavljaju najvažniji izvor energije koja je potrebna za zadovoljavanje fizioloških i metaboličkih potreba organizma.

U normalnim fiziološkim uslovima nivo glukoze u krvi posledica je delovanja insulina, glukakona (oba predstavljaju hormone gušterače) i hormona rasta (kojeg luči hipofiza - žlezda smeštena u centralnom delu mozga). Koncentracija glukoze u krvi zavisi o međusobnim koncentracijskim odnosima tih hormona u organizmu.

Glukoza koja se "natašte" nalazi u krvi procesom sinteze glukoze (glikogeneze) u jetri. Posle obroka koncentracija u krvi naraste i tako povećana koncentracija aktivira lučenje insulina. hormon podstiče ulazak glukoze u ćeliju. Na ćelije jetre i mišića insulin deluje tako da u tim ćelijama podstiče nastanak glikogena (rezervnog šećera) iz glukoze.

U svakom slučaju, najprostije, uloga insulina je da snižava vrednost glukoze u krvi. Šećerna bolest (lat. diabetes melltius) je sindrom koji često definišemo kao metaboličku bolest povezanu s poremećajem u metabolizmu uglenohidrata, masti i proteina. Uzrok te bolesti je nedostatak ili neproduktivnost insulina. Kod te bolesti prehrana igra izuzetno važnu ulogu, možda, čak i ključnu.

Tokom dve poslednje decenije u celom svetu znatno je porastao broj obolelih od dijabetesa. Kao presudne razloge u nastanku te hronične bolesti zavisne od hormona pankreasa - insulinu - može da se navedu nasledna sklonost, autoimune procese, virusne infekcije, toksično propratno delovanje pojedinih lekova i delovanje nekih hemijskih spojeva. Prvo što se navodi kao uzrok nastanka "insulin nezavisnog dijabetesa" je neadekvatna ishrana, često povezana s prekomernom telesnom težinom...

Uz sve prethodno nabrojane razloge mora da se uvrsti i rizični faktor povezan s načinom života kod kuće i na radnom mestu - stres.

U stresu se, između ostalog, luči i hormon nadbubrežne žlezde - adrenalin. Zbog jačeg lučenja adrenalina fiziološki dolazi do laganog porasta glukoze u krvi prilikom stresa (fizičkog napora, straha, ili psiholoških napora) Ali kada je stres jači ili kada duže traje stalno, uvećana koncentracija adrenalina uzrokuje stalno prisutnu hipergikemiju.

To je opasno stanje!

Fizičkom aktivnošću potrošoćemo glukozu i sprečiti razorno delovanje koje tako oslobođena glukoza može da pruzrokuje u organizmu. Zato je fizička aktivnost uvek preporučljiva i preporučuje se kao jedan od osnovnih "pomagača" kada želimo da se oslobodimo bilo kakvihg psihičkih pritisaka. brze šetnje, plivanja, ili ostalih aktivnosti, redovno se osećamo opuštenije.

Adekvatnom, dakle pravom ishranom, uveliko možemo preduprediti dijabetes koji se obično javlja kod ljudi preko 40 godina života.
Takozvana "dijabetička dijeta" koju lekar propisuje pacijentu kad se ustanovi da je "dijabetes tu" predstavlja onu "idealnu ishranu" kakvu bismo morali da imamo do kraja života. Jer, dijabetička dijeta je regulisana, izbalansirana ishrana kojom se želi sprečiti hiperglikemija i regulisanje metabolizam masti i glukoze. Preporučljivi odnos proteina, uglenohidrata i masti kod ove ishrane iznose 10 - 15 odsto; 55-60; 25-30 odsto.