Naucnici iz NRL-a stvorili guste oblake plazme u jonosveri uz pomoc HAARP-a

HAARP (skraćeno od High Frequency Active Auroral Research Program), Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije) je istraživački projekat koji želi da „razume, stimuliše i kontroliše procese u jonosferi koji mogu da izmene učinak komunikacionih i sistema za nadgledanje“. Započet je 1993. godine i predloženo je da traje 20 godina.
Projekat se odvija blizu mesta Gekona na Aljasci. Opremu za HAARP projekat čini ogroman broj radiotransmitera ogromne snage i odgovarajućih instrumenata za detekciju, odnono 180 antena velike snage. 6 generatora jačine 3,6 hiljada konjskih snaga svakodnevno emituju preko 3.000.000 vati.

Na web sajtu Science News stoji kako su naučnici laboratorije mornarice SAD-a (NRL), fizičari i inženjeri High-frequency Active Auroral Research Programa (HAARP-a) ili programa za aktivno istraživanje visokih frekvencija u jonosferi planete, uspešno stvoriti oblak plazme velike gustoće u višim delovima planetarne atmosfere.

"Raniji pokušaji stvaranja plazme ostajali su u jonosferi svega desetak minuta" rekao je  Paul Bernhardt, Ph.D., NRL Space Use and Plasma Section. "Ovoga puta plazme se lopta plazme (usijanog plina) velike gustoće održala više od jednog sata, tanije za vreme transmisija koje je odašiljao HAARP. Nakon što smo isključili odašiljanje radio valova iz HAARPA, oblak plazme je nestao."

Fotografije plazmenih oblaka plinova koje je stvorio HAARP pokazuju kako su to turbulentne i visoko dinamični objekti čija se gustoća konstantno menja. Elektrostatični oblaci koje generše HAARP uz pomoć radio transmisija, je odgovoran za akceleraciju elektrona koji tako ubrzani stvaraju dovoljno energije kako bi stvorili usijani oblak i izboj energije u neutralnim delovima atmosfere, tačnije na visinama od gotovo 170 kilometara.

Obalci plazme američke ratne mornarice je bio toliko jak da se mogao detektirati uz pomoć HF radio prijemnika i uz pomoć očitovanja pozadinskih šumova na UHF-u, radarima i uz pomoć teleskopa. Merenja sa zemlje su pokazala kako stimulirana promena u EM-u planete daju dokaz o tome koliko su snažni elektrostatički oblaci koji ubrzavaju elektrone do ionizirajućih brzina.