Istraživanje je sprovedeno s ciljem da se utvrdi stepen izraženosti depresivnosti kod srba i albanaca, a samim tim i razlike između ove dve nacije. Takođe, ispitivali smo i povezanost depresivnosti i samošoštovanja kod srba. Depresivni spektar reagovanja se može manifestovati od blage depresije (koja se smatra emocionalnim poremećajem) pa sve do depresije sa psihotičnim poremećajima koja se smatraju duševnom bolešću i koja zahtevaju bolničko lečenje.
U istraživanju smo koristili Bekov upitnik depresivnosti (BDI-II) i Rezenbegov test samopoštovanja.
Ranija istraživanja pokazuju (Đorđević D. (2008)) da najveći broj ispitanika (66%) ne pokazuje znake depresivnosti, a 18,7% ispitanika ima blagu depresivnost. Umerenu depresivnost je po njenom istraživanju pokazalo 11,2% ispitanika, a ozbiljnu, tj. Tešku depresivnost 4,4% ispitanika.
Uzorak ispitanika čine učenici šest albanskih i srpskih škola (srednja ekonomska škola u Lapovu, ekonomska škola u Lapljem Selu, medicinska škola u D. Gušterici, srednja ekonomska škola „Marin Barleti“, tehnička škola „Mehmet Isai“ i gimnazija „Zenel Hajdini“ u Gnjilanu. Korišćen je prigodan uzorak od 350 ispitanika, od kojih je 198 ispitanika albanske nacionalnosti a 196 ispitanika srpske nacionalnosti.
Na osnovu rezultata istraživanja dobili smo da 42,2% ispitanika pati od depresije na ukupnom uzorku. Takođe, dobijeno je da 54,6% ispitanika srpske nacionalnosti ne pati od depresije, a da je procenat kod albanske populacije 55,1% što nam pokazuje da ne postoji statistički značajna razlika između srba i albanaca u pogledu depresivnosti. Dobili smo da su depresivnost i samopoštovanje mladih srpske nacionalnosti statistički značajno negativno povezani korelacijom (r = -0,64) što nam pokazuje da depresivnos utiče na samopoštovanje mladih. Dobijena je statistički značajna razlika između muškaraca i žena srpske i albanske nacionalnosti u pogledu depresivnosti. Osobe ženskog pola su depresivnije u odnosu na muškarce.
Autor: Nikola Mitić, Filozofski fakultet u Kos. Mitrovici
Ceo rad možete OVDE preuzeti.
U istraživanju smo koristili Bekov upitnik depresivnosti (BDI-II) i Rezenbegov test samopoštovanja.
Ranija istraživanja pokazuju (Đorđević D. (2008)) da najveći broj ispitanika (66%) ne pokazuje znake depresivnosti, a 18,7% ispitanika ima blagu depresivnost. Umerenu depresivnost je po njenom istraživanju pokazalo 11,2% ispitanika, a ozbiljnu, tj. Tešku depresivnost 4,4% ispitanika.
Uzorak ispitanika čine učenici šest albanskih i srpskih škola (srednja ekonomska škola u Lapovu, ekonomska škola u Lapljem Selu, medicinska škola u D. Gušterici, srednja ekonomska škola „Marin Barleti“, tehnička škola „Mehmet Isai“ i gimnazija „Zenel Hajdini“ u Gnjilanu. Korišćen je prigodan uzorak od 350 ispitanika, od kojih je 198 ispitanika albanske nacionalnosti a 196 ispitanika srpske nacionalnosti.
Na osnovu rezultata istraživanja dobili smo da 42,2% ispitanika pati od depresije na ukupnom uzorku. Takođe, dobijeno je da 54,6% ispitanika srpske nacionalnosti ne pati od depresije, a da je procenat kod albanske populacije 55,1% što nam pokazuje da ne postoji statistički značajna razlika između srba i albanaca u pogledu depresivnosti. Dobili smo da su depresivnost i samopoštovanje mladih srpske nacionalnosti statistički značajno negativno povezani korelacijom (r = -0,64) što nam pokazuje da depresivnos utiče na samopoštovanje mladih. Dobijena je statistički značajna razlika između muškaraca i žena srpske i albanske nacionalnosti u pogledu depresivnosti. Osobe ženskog pola su depresivnije u odnosu na muškarce.
Autor: Nikola Mitić, Filozofski fakultet u Kos. Mitrovici
Ceo rad možete OVDE preuzeti.
No comments:
Post a Comment