Japanski naučnici su stvorili funkcionalnu ljudsku jetru od matičnih ćelija, dobijenih iz kože i krvi. Ovim se otvara i mogućnost stvaranja mini organa dobijenih na bazi ćelija kože pacijenata, ali predstoji još oko 10 godina istraživanja kako bi organi mogli da budu presađivani ljudima.
Japanski tim sa Univerziteta „Jokohama Siti“ stvorio je funkcionalnu ljudsku jetru od matičnih ćelija i navodi da će možda biti potrebno i 10 godina pre nego što se organ odgajan u laboratoriji bude presađivao pacijentima.
Istraživači širom sveta već više od deceniju proučavaju matične ćelije dobijene iz različitih izvora, zbog njihove sposobnosti da se transformišu u široku lepezu drugih vrsta ćelija.
Dve su osnovne vrste matičnih ćelija - embrionske, dobijene od embriona, i reprogramirane „indukovane pluripotentne matične ćelije" (IPS), koje se često dobijaju iz kože i krvi.
U celom svetu postoji velika nestašica donorskih organa za transplantaciju, pa su naučnici i te kako svesni nužnosti da se na drugi način obezbede organi za presađivanje.
Japanski tim je koristio IPS matične ćelije za dobijanje tri različite vrste ćelija, koje su prirodno kombinovane u strukturi jetre ljudskog embriona u razvoju - hepatičnih endodermnih ćelija, mezenhimalnih matičnih ćelija i endotelijalnih ćelija.
Te ćelije su potom pomešane da bi se videlo da li će nastaviti da se razvijaju, što se i desilo - počele su da se formiraju trodimenzionalne strukture, koje se nazivaju „jetrenim začecima", ili skupine jetrenih ćelija s potencijalom da se razviju u potpun organ.
Kada su izvršili transplantaciju na miševima, utvrđeno je da ovi začeci sazrevaju i da su se ljudski krvni sudovi povezali sa krvnim sudovima domaćina (miša).
Te rudimentirane jetre počele su da obavljaju mnoge funkcije, koje uobičajeno obavlja ljudska jetra.
Prema rečima Malkolma Alisona, stručnjaka za matične ćelije sa londonskog Univerziteta „Kvin Meri“, koji nije bio uključen u japansko istraživanje, ovim se otvara i mogućnost stvaranja mini organa, dobijenih na bazi ćelija kože pacijenta kome taj organ otkazuje. Te mini jetre bi mu potom bile presađene, kako bi pomogle funkcionisanju obolelog organa.
Kris Mejson, stručnjak za regenerativnu medicinu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, napominje da bi veliki značaj japanskog istraživanja mogao da bude i u tome da se ćelije jetre dobijene u laboratoriji i presađene miševima koriste za razvoj i poboljšanje lekova.
Trenutno se za proučavanje metabolizma i toksičnosti potencijalnih novih lekova koriste kadaverične ćelije jetre, do kojih je teško doći.
Vođa japanskog istraživanja Takanori Takebe ističe da je toliko ohrabren uspehom ovog projekta, da planira da pokuša na isti način stvaranje i drugih organa, kao što su pankreas i pluća.
Japanski tim sa Univerziteta „Jokohama Siti“ stvorio je funkcionalnu ljudsku jetru od matičnih ćelija i navodi da će možda biti potrebno i 10 godina pre nego što se organ odgajan u laboratoriji bude presađivao pacijentima.
Istraživači širom sveta već više od deceniju proučavaju matične ćelije dobijene iz različitih izvora, zbog njihove sposobnosti da se transformišu u široku lepezu drugih vrsta ćelija.
Dve su osnovne vrste matičnih ćelija - embrionske, dobijene od embriona, i reprogramirane „indukovane pluripotentne matične ćelije" (IPS), koje se često dobijaju iz kože i krvi.
U celom svetu postoji velika nestašica donorskih organa za transplantaciju, pa su naučnici i te kako svesni nužnosti da se na drugi način obezbede organi za presađivanje.
Japanski tim je koristio IPS matične ćelije za dobijanje tri različite vrste ćelija, koje su prirodno kombinovane u strukturi jetre ljudskog embriona u razvoju - hepatičnih endodermnih ćelija, mezenhimalnih matičnih ćelija i endotelijalnih ćelija.
Te ćelije su potom pomešane da bi se videlo da li će nastaviti da se razvijaju, što se i desilo - počele su da se formiraju trodimenzionalne strukture, koje se nazivaju „jetrenim začecima", ili skupine jetrenih ćelija s potencijalom da se razviju u potpun organ.
Kada su izvršili transplantaciju na miševima, utvrđeno je da ovi začeci sazrevaju i da su se ljudski krvni sudovi povezali sa krvnim sudovima domaćina (miša).
Te rudimentirane jetre počele su da obavljaju mnoge funkcije, koje uobičajeno obavlja ljudska jetra.
Prema rečima Malkolma Alisona, stručnjaka za matične ćelije sa londonskog Univerziteta „Kvin Meri“, koji nije bio uključen u japansko istraživanje, ovim se otvara i mogućnost stvaranja mini organa, dobijenih na bazi ćelija kože pacijenta kome taj organ otkazuje. Te mini jetre bi mu potom bile presađene, kako bi pomogle funkcionisanju obolelog organa.
Kris Mejson, stručnjak za regenerativnu medicinu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, napominje da bi veliki značaj japanskog istraživanja mogao da bude i u tome da se ćelije jetre dobijene u laboratoriji i presađene miševima koriste za razvoj i poboljšanje lekova.
Trenutno se za proučavanje metabolizma i toksičnosti potencijalnih novih lekova koriste kadaverične ćelije jetre, do kojih je teško doći.
Vođa japanskog istraživanja Takanori Takebe ističe da je toliko ohrabren uspehom ovog projekta, da planira da pokuša na isti način stvaranje i drugih organa, kao što su pankreas i pluća.
