Amsterdam – Poznati fizičar, dobitnik Nobelove nagrade Andrej Gejm proriče brzi zalazak čovečanstva. Bez podrške svetskoj fundamentalnoj nauci to će se sigurno deseti za 50 godina.
Ranije državljanin Rusije, sada Holandije, vitez Britanske imperije, naučnik Gejm neočekivano je doputovao u domovinu, da bi učestvovao u diskusijama o budućnosti ruske nauke. Svoju neočekivanu javnu aktivnost Andrej Gejm obrazložio je željom da podrži fundamentalna istraživanja, bez kojih, prema uverenju nobelovca, zemlja će se neminovno naći u zaostajanju.
Uzgred, Andrej Gejm ušao u diskusiju sa onim kritičarima ruskog ekonomskog modela, koji navode kao glavni problem njenu veliku zavisnost od izvoza ugljevodonika. Postao je veoma prisutan izraz – „Rusija zavisi od naftovoda i gasovoda“. Velikim delom to je ispravna tvrdnja. Ali prema mišljenju Andreja Gejma, koje je on izneo agenciji RBK, ruski problem zavisnosti od „cevovoda“ nije samo njoj svojstven. Iste tvrdnje Gejm je čuo od predstavnika arapskih zemalja, Norveške, Engleske (u kojoj ulogu naftovoda igraju banke).
Andrej Gejm kaže: „Sve države su istog mišljenja – treba prekidati zavisnost od „cevovoda“, samo što se pod pojmom „cevovod“ u raznim delovima sveta smatraju različite stvari. Situacija je komplikovana u celom svetu“. Osnovni problem za ceo svet, prema mišljenju Gejma, sastoji se u nečem drugom: potrebni su prodori u fundamentalnoj nauci. Tehnologije koje mi sada koristimo, već iscrpljuju sebe. Gejm navodi primer: pre deset godina menjali smo kompjutere svake dve godine – toliko je brzo išao napredak. Sada, ukoliko menjamo kompjuter ili mobilni telefon, poboljšanja su minimalna. Menja se spoljni izgled, a ne ugrađena tehnologija.
Nobelovac Gejm smatra, da svet preživljava novu paradigmu, novo stanje globalne ekonomije: Mi smo na početku globalne stagnacije. Svi plodovi koji su bili nadohvat ruke – su ubrani, i našli smo se u blizini toga, što moramo da platimo za greške napravljene tokom proteklih 50 godina, kada nismo investirali u nauku i tehnologije, smatrali smo dovoljnim ulaganja u primenjene tehnologije, koje daju brze rezultate, a ne u fundamentalne tehnologije.
Sa tezom o prirodi današnje krize slažu se mnoge kolege naučnika. Kao argunemt oni navode ekonomsku teoriju, koja je poznata pod nazivom „Talasi Kondratjeva“’. Ova teorija tvrdi, da su kapitalistički ekonomski sistemi osetljivi prema izuzetnoj promenljivosti svoje delatnosti shodno svom proširenju i sužavanju tokom godina. U suštini talasi Kondratjeva su takozvani superciklusi, koji traju oko 50-60 i više godina, zavisno od takvih faktora kao tehnologija, dužina života itd. Interesovanje prema ovoj teoriju, koju je formulisao sovjetski naučnik N.D. Kondratjev 1922-1928. godine poraslo je na talsu energetske krize 70-tih godina. U to vreme, ekstenzivne tehnologije, koje iziskuju velike troškove, počeli su sami sebe da „jedu“. Kako je kasnije bilo utvrđeno, 1973. godina obeležila je završetak talasa uspona Sjedinjenih Država i početak novog ekonomsko-političkog ciklusa.
U opštim crtama talasi se mogu definisati kao procesi uspona i pada vodećih grana ili kao promene u strukturi svetske provrede. Temelje ovih promena su nova dostignuća, pritom to nisu samo pronalasci novih načina proizvodnje i novih proizvoda, nego i novih tržišta, izvora sirovina i oblika poslove (ili komercijalne) organizacije. Prema tome, inovacijom se može smatrati i parna lokomotiva ili kompjuter, i otkriće nalazišta nafte ili zlata, novog trgovačkog puta ili stvaranje principijelno novog oblika organizacije poslovanja.
U zadnje vreme zaista se odvija određena kriza u razvoju tehnologija, smatra vodeći naučni saradnik Instituta ekonomije RAN, profesor fakulteta globalnih procesa Moskovskog državnog univerziteta Sergej Malkov.
To je objektivan proces. Nalazimo se u tačci dodira dva talasa Kondratjeva. Peti se završava, a šesti još nije počeo. Suština je sledeća: tehnološka konstrukcija petog talasa je iscrpljena. Tržište je zasićeno proizvodima, koji su urađeni na njenoj osnovi. Time je uslovljena svetska ekonomska kriza.
Vreme je veoma opasno. U tom smislu, što će ekonomska kriza potrajati još oko 7 godina, i čak će biti dublja. To može da prouzrokuje i prouzrokovaće jačanje političke nestabilnosti. Uostalom mi to već vidimo. Ali u vezi krajnjeg rezultata treba biti optimista. Nadajmo se, da će se prelazak u novu fazu ekonomskog razvoja odvijati bez ozbiljnijih socijalnih i političkih potresa. Primer takvih potresa između trećeg i četvrtog talasa Kondratjeva, bio je Drugi svetski rat. Mnoge stvari će zavisiti od pozicije svetske zajednice.
Prema mišljenju Andreja Gejma, čovečanstvu je za novu industrijsku revoluciju potreban asteroid koji preti Zemlji. Drugim rečima, da bi nešto uradili za svoje spasenje, nama je potrebna pretnja. Danas, kako smatra nobelovac Gejm, privreda i nauka su svako za sebe, razdvojeni su. Tokom proteklih 50 godina, nakon završetka „hladnih i vrućih“ ratova, čovečanstvo živi u veoma komfornim uslovima. U ovom komforu, mozak se prekrio tankim slojem masti. Homo sapiens – nije neko racionalno stvorenje, češće ponavlja: “Želimo sve odmah, danas, a ne za 50 godina“. Pod ovim pritiskom, koji mi sami, neprimetno stvaramo, smanjene su investicije u nauku“,- kaže Andrej Gejm.
Naučni krugovi u celini dele ovo mišljenje. Iako nisu baš svi skloni pesimizmu. Svoje mišljenje iznosi zamenik glavnog urednika časopisa „Nauka i život“, kandidat tehničkih nauka Dmitrij Zikov.
Zaista, u pretekle dve decenije svetska nauka doživela je velike gubitke upravo u razvoju fundamentalnih pravaca. I to izaziva ozbiljne opaske upravo u ovom pravcu, o kojem govori Gejm: „Pojedene“ su sve tehnologije, koje su postojale. Ništa novo nije otkriveno. Ali meni se čini, da on suviše crno gleda na ovo stanje. Nije sve toliko loše. Pravac, u kojem može krenuti razvoj u najbliže vreme je stvaranje daleko savršenijih i novih tehnologija na dodirnim tačkama fizike, biologije, medicine i hemije. I tehnologije, koje su u vezi sa razvojem računarske tehnike. To je elektronika visokog nivoa, to su „pametni“ samoobučavajući sistemi, samoobnavljajući sistemi i na tome osnovani mašinogradnja, građevinarstvo, transport, energetika. Nove tehnologije utiču na život čoveka uvek na isti način. Sa jedne strane znatno olakšavaju život. Sa druge strane, čovek postaje tromiji, deblji i infantilniji.
U celini, problem je u tome, da države sve manje i manje investiraju u univerzitetsku i akademsku nauku, u fundamentalna istraživanja. Na isti način deluje i industrija. Kako kaže Gejm,najbolji način za podizanje vrednosti akcija je javno obaveštenje da kompanija zatvara istraživačku laboratoriju… I to nije krivica kompanije, to je jednostavno presija tržišta. Tržište želi što veću dobit, ali ne za 50 godina, nego iduće godine. Kompanije, koje investiraju 50 godina unapred, jednostavno ne mogu da prežive u ovom sistemu.
Uostalom Gejm konstatuje činjenicu, koja je davno i dobro poznata, poznata je i ruskoj praksi: samo država može da stimuliše veliku nauku, jer gleda daleko unapred, stavlja pred sobom strateške ciljeve. Biznis, po svojoj definiciji, orijentisan je na izvlačenje dobiti „ovde i sada“. I to je teško osporiti.
Sa druge strane, svako pravilo ima izuzetak. Andrej Gejm navodi primer tehnologije hladne fuzije. Niko ne može predvideti da li će uspeh ovih fundamentalnih istraživanja biti za 10, 20 ili 50 godina. Ali jedan od najvećih problema pred čovečanstvom – odakle uzeti energiju. Naftu je nemoguće stalno trošiti. U isto vreme američki kongres kaže: „Obećali ste kontrolisanu termonuklearnu reakciju prošle godine, ali niste ispoštovali rokove“. Postoji i takav primitivan odnos prema nauci, konstatuje naučnik.
U celini fundamentalna nauka zahteva profesionalan, dalekovidan državni prilaz. Poznati ukrajinski novinar Anatolij Vaserman kaže.
Od fundamentalnog naučnog otkrića do iscrpljivanja njegovih komercialnih mogućnosti prolazi oko sto godina. To otkriće prestaje da vuče za sobom privredu. Na primer, prva Velika depresija je povezana sa time, da je iscrpljen potencijal otkrića elektromagnetske indukcije 1831. godine. Analogno tome, jedan od razloga današnje druge Velike depresije je iscrljivanje potencijala kvantne mehanike. To nikako ne znači da neće biti novih razrada na njenoj osnovi. To znači, da se uređaji, koji koriste fundamentalne zakone kvantne mehanike, usavršavaju se istom dinamikom, kojom se usavršava i sve ostalo.
Bilo koje zaustavljanje u razvoju fundamentalnih nauka pre ili kasnije prouzrokovaće ekonomski neuspeh. Ali to nastaje nakon toliko vremena, da političari toliko daleko u budućnost ne gledaju.
Eksperti, među njima i Vaserman, su uzdržani u prognozama, koja fundamentalna otkrića u najskorije vreme mogu da izazovu uspon u komercijalnoj oblasti. Oni nisu spremni sa nekom sigurnošću da govore i koji pravci fundamentalne nauke imaju najveće perspektive sa pozicije sutrašnjice.
Na primer, pre 20 godina je efekat superprovodljivosti je izazvao veliku rezonansu. Naučnici su se nadali da pronađu „superprovodljivost u uslovima kućne temperature“. Ovo otkriće bi izazvalo tehnološku revoluciju u mnogim oblastima: od transporta do računarske tehnike. Nažalost, mašte naučnika se nisu ostvarile.
Međutim, poraz nije razlog za odustajanje od borbe. Pobede se inače ne mogu zamisliti bez poraza. Tim pre, ukoliko je reč o naučno-tehničkom progresu. Prema mišljenju mnogih eksperata troškovi na fundamentalnu nauku su ništavni po upoređenju sa time šta ona daje. Zato oni, koji štede na tome, čine zločin protiv budućnosti čovečanstva.
Ranije državljanin Rusije, sada Holandije, vitez Britanske imperije, naučnik Gejm neočekivano je doputovao u domovinu, da bi učestvovao u diskusijama o budućnosti ruske nauke. Svoju neočekivanu javnu aktivnost Andrej Gejm obrazložio je željom da podrži fundamentalna istraživanja, bez kojih, prema uverenju nobelovca, zemlja će se neminovno naći u zaostajanju.
Uzgred, Andrej Gejm ušao u diskusiju sa onim kritičarima ruskog ekonomskog modela, koji navode kao glavni problem njenu veliku zavisnost od izvoza ugljevodonika. Postao je veoma prisutan izraz – „Rusija zavisi od naftovoda i gasovoda“. Velikim delom to je ispravna tvrdnja. Ali prema mišljenju Andreja Gejma, koje je on izneo agenciji RBK, ruski problem zavisnosti od „cevovoda“ nije samo njoj svojstven. Iste tvrdnje Gejm je čuo od predstavnika arapskih zemalja, Norveške, Engleske (u kojoj ulogu naftovoda igraju banke).
Andrej Gejm kaže: „Sve države su istog mišljenja – treba prekidati zavisnost od „cevovoda“, samo što se pod pojmom „cevovod“ u raznim delovima sveta smatraju različite stvari. Situacija je komplikovana u celom svetu“. Osnovni problem za ceo svet, prema mišljenju Gejma, sastoji se u nečem drugom: potrebni su prodori u fundamentalnoj nauci. Tehnologije koje mi sada koristimo, već iscrpljuju sebe. Gejm navodi primer: pre deset godina menjali smo kompjutere svake dve godine – toliko je brzo išao napredak. Sada, ukoliko menjamo kompjuter ili mobilni telefon, poboljšanja su minimalna. Menja se spoljni izgled, a ne ugrađena tehnologija.
Nobelovac Gejm smatra, da svet preživljava novu paradigmu, novo stanje globalne ekonomije: Mi smo na početku globalne stagnacije. Svi plodovi koji su bili nadohvat ruke – su ubrani, i našli smo se u blizini toga, što moramo da platimo za greške napravljene tokom proteklih 50 godina, kada nismo investirali u nauku i tehnologije, smatrali smo dovoljnim ulaganja u primenjene tehnologije, koje daju brze rezultate, a ne u fundamentalne tehnologije.
Sa tezom o prirodi današnje krize slažu se mnoge kolege naučnika. Kao argunemt oni navode ekonomsku teoriju, koja je poznata pod nazivom „Talasi Kondratjeva“’. Ova teorija tvrdi, da su kapitalistički ekonomski sistemi osetljivi prema izuzetnoj promenljivosti svoje delatnosti shodno svom proširenju i sužavanju tokom godina. U suštini talasi Kondratjeva su takozvani superciklusi, koji traju oko 50-60 i više godina, zavisno od takvih faktora kao tehnologija, dužina života itd. Interesovanje prema ovoj teoriju, koju je formulisao sovjetski naučnik N.D. Kondratjev 1922-1928. godine poraslo je na talsu energetske krize 70-tih godina. U to vreme, ekstenzivne tehnologije, koje iziskuju velike troškove, počeli su sami sebe da „jedu“. Kako je kasnije bilo utvrđeno, 1973. godina obeležila je završetak talasa uspona Sjedinjenih Država i početak novog ekonomsko-političkog ciklusa.
U opštim crtama talasi se mogu definisati kao procesi uspona i pada vodećih grana ili kao promene u strukturi svetske provrede. Temelje ovih promena su nova dostignuća, pritom to nisu samo pronalasci novih načina proizvodnje i novih proizvoda, nego i novih tržišta, izvora sirovina i oblika poslove (ili komercijalne) organizacije. Prema tome, inovacijom se može smatrati i parna lokomotiva ili kompjuter, i otkriće nalazišta nafte ili zlata, novog trgovačkog puta ili stvaranje principijelno novog oblika organizacije poslovanja.
U zadnje vreme zaista se odvija određena kriza u razvoju tehnologija, smatra vodeći naučni saradnik Instituta ekonomije RAN, profesor fakulteta globalnih procesa Moskovskog državnog univerziteta Sergej Malkov.
To je objektivan proces. Nalazimo se u tačci dodira dva talasa Kondratjeva. Peti se završava, a šesti još nije počeo. Suština je sledeća: tehnološka konstrukcija petog talasa je iscrpljena. Tržište je zasićeno proizvodima, koji su urađeni na njenoj osnovi. Time je uslovljena svetska ekonomska kriza.
Vreme je veoma opasno. U tom smislu, što će ekonomska kriza potrajati još oko 7 godina, i čak će biti dublja. To može da prouzrokuje i prouzrokovaće jačanje političke nestabilnosti. Uostalom mi to već vidimo. Ali u vezi krajnjeg rezultata treba biti optimista. Nadajmo se, da će se prelazak u novu fazu ekonomskog razvoja odvijati bez ozbiljnijih socijalnih i političkih potresa. Primer takvih potresa između trećeg i četvrtog talasa Kondratjeva, bio je Drugi svetski rat. Mnoge stvari će zavisiti od pozicije svetske zajednice.
Prema mišljenju Andreja Gejma, čovečanstvu je za novu industrijsku revoluciju potreban asteroid koji preti Zemlji. Drugim rečima, da bi nešto uradili za svoje spasenje, nama je potrebna pretnja. Danas, kako smatra nobelovac Gejm, privreda i nauka su svako za sebe, razdvojeni su. Tokom proteklih 50 godina, nakon završetka „hladnih i vrućih“ ratova, čovečanstvo živi u veoma komfornim uslovima. U ovom komforu, mozak se prekrio tankim slojem masti. Homo sapiens – nije neko racionalno stvorenje, češće ponavlja: “Želimo sve odmah, danas, a ne za 50 godina“. Pod ovim pritiskom, koji mi sami, neprimetno stvaramo, smanjene su investicije u nauku“,- kaže Andrej Gejm.
Naučni krugovi u celini dele ovo mišljenje. Iako nisu baš svi skloni pesimizmu. Svoje mišljenje iznosi zamenik glavnog urednika časopisa „Nauka i život“, kandidat tehničkih nauka Dmitrij Zikov.
Zaista, u pretekle dve decenije svetska nauka doživela je velike gubitke upravo u razvoju fundamentalnih pravaca. I to izaziva ozbiljne opaske upravo u ovom pravcu, o kojem govori Gejm: „Pojedene“ su sve tehnologije, koje su postojale. Ništa novo nije otkriveno. Ali meni se čini, da on suviše crno gleda na ovo stanje. Nije sve toliko loše. Pravac, u kojem može krenuti razvoj u najbliže vreme je stvaranje daleko savršenijih i novih tehnologija na dodirnim tačkama fizike, biologije, medicine i hemije. I tehnologije, koje su u vezi sa razvojem računarske tehnike. To je elektronika visokog nivoa, to su „pametni“ samoobučavajući sistemi, samoobnavljajući sistemi i na tome osnovani mašinogradnja, građevinarstvo, transport, energetika. Nove tehnologije utiču na život čoveka uvek na isti način. Sa jedne strane znatno olakšavaju život. Sa druge strane, čovek postaje tromiji, deblji i infantilniji.
U celini, problem je u tome, da države sve manje i manje investiraju u univerzitetsku i akademsku nauku, u fundamentalna istraživanja. Na isti način deluje i industrija. Kako kaže Gejm,najbolji način za podizanje vrednosti akcija je javno obaveštenje da kompanija zatvara istraživačku laboratoriju… I to nije krivica kompanije, to je jednostavno presija tržišta. Tržište želi što veću dobit, ali ne za 50 godina, nego iduće godine. Kompanije, koje investiraju 50 godina unapred, jednostavno ne mogu da prežive u ovom sistemu.
Uostalom Gejm konstatuje činjenicu, koja je davno i dobro poznata, poznata je i ruskoj praksi: samo država može da stimuliše veliku nauku, jer gleda daleko unapred, stavlja pred sobom strateške ciljeve. Biznis, po svojoj definiciji, orijentisan je na izvlačenje dobiti „ovde i sada“. I to je teško osporiti.
Sa druge strane, svako pravilo ima izuzetak. Andrej Gejm navodi primer tehnologije hladne fuzije. Niko ne može predvideti da li će uspeh ovih fundamentalnih istraživanja biti za 10, 20 ili 50 godina. Ali jedan od najvećih problema pred čovečanstvom – odakle uzeti energiju. Naftu je nemoguće stalno trošiti. U isto vreme američki kongres kaže: „Obećali ste kontrolisanu termonuklearnu reakciju prošle godine, ali niste ispoštovali rokove“. Postoji i takav primitivan odnos prema nauci, konstatuje naučnik.
U celini fundamentalna nauka zahteva profesionalan, dalekovidan državni prilaz. Poznati ukrajinski novinar Anatolij Vaserman kaže.
Od fundamentalnog naučnog otkrića do iscrpljivanja njegovih komercialnih mogućnosti prolazi oko sto godina. To otkriće prestaje da vuče za sobom privredu. Na primer, prva Velika depresija je povezana sa time, da je iscrpljen potencijal otkrića elektromagnetske indukcije 1831. godine. Analogno tome, jedan od razloga današnje druge Velike depresije je iscrljivanje potencijala kvantne mehanike. To nikako ne znači da neće biti novih razrada na njenoj osnovi. To znači, da se uređaji, koji koriste fundamentalne zakone kvantne mehanike, usavršavaju se istom dinamikom, kojom se usavršava i sve ostalo.
Bilo koje zaustavljanje u razvoju fundamentalnih nauka pre ili kasnije prouzrokovaće ekonomski neuspeh. Ali to nastaje nakon toliko vremena, da političari toliko daleko u budućnost ne gledaju.
Eksperti, među njima i Vaserman, su uzdržani u prognozama, koja fundamentalna otkrića u najskorije vreme mogu da izazovu uspon u komercijalnoj oblasti. Oni nisu spremni sa nekom sigurnošću da govore i koji pravci fundamentalne nauke imaju najveće perspektive sa pozicije sutrašnjice.
Na primer, pre 20 godina je efekat superprovodljivosti je izazvao veliku rezonansu. Naučnici su se nadali da pronađu „superprovodljivost u uslovima kućne temperature“. Ovo otkriće bi izazvalo tehnološku revoluciju u mnogim oblastima: od transporta do računarske tehnike. Nažalost, mašte naučnika se nisu ostvarile.
Međutim, poraz nije razlog za odustajanje od borbe. Pobede se inače ne mogu zamisliti bez poraza. Tim pre, ukoliko je reč o naučno-tehničkom progresu. Prema mišljenju mnogih eksperata troškovi na fundamentalnu nauku su ništavni po upoređenju sa time šta ona daje. Zato oni, koji štede na tome, čine zločin protiv budućnosti čovečanstva.
No comments:
Post a Comment